Лето је иза нас. Можда си био на Литургији у неком манастиру, на слави код рођака или на литији у свом месту. Можда ниси, па ти се веронаука сада чини далеком као прошлогодишње градиво из других предмета. Пре него што кренемо даље, вреди се зауставити и упитати: шта нам је од прошле године заиста остало? Не неколико дефиниција за контролни, него једна прича о Богу и човеку.
Једна нит
Ако би се све што смо учили у првом разреду написало на табли, речи би се саме поделиле у три гомиле: неке говоре о Богу (Откривење, Света Тројица), неке о човеку (боготражитељ, вера, слобода), а највише њих о односу Бога и човека (Црква, Литургија, заједница). Та трећа гомила није случајно највећа. Цела прошла година била је о односу:
Вера, дакле, није збир података о Богу, него однос: Бог позива, човек одговара. Погледајмо сваку карику.
Бог Који Се открива
Прве године смо почели од онога што сви видимо: од створеног света. Небо, поредак и лепота природе сведоче о Творцу:
„Небеса казују славу Божију, дело руку Његових јавља свод небески.“
Пс 18, 1
То је природно откривење. Оно је стварно, али непотпуно: из творевине сазнајемо да Бог постоји и да је премудар, али не и Ко је Он у Себи. Зато Бог говори Сам, а последња и пуна Његова реч јесте Син:
„Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, у ове последње дане говорио је нама преко Сина, којега постави наследником свега, кроз којега је и векове створио …“
Јевр 1, 1–2
То је натприродно откривење, чија је пуноћа Христос. И још нешто важно: Бог Се не открива да бисмо „знали више“, него да бисмо ушли у заједницу са Њим.
Подсети се: Творевина сведочи о Творцу, Човек — боготражитељ, Откривење — позив у заједницу.
Бог је љубав
Бог Који Се открио у Христу јесте Света Тројица: Отац, Син и Свети Дух. Христос шаље апостоле:
„Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа.“
Мт 28, 19
„У име“, не „у имена“: један је Бог, а три Личности, једне суштине. Зато апостол Јован може да каже најкраће што се о Богу може рећи:
„Који не љуби не познаде Бога; јер Бог је љубав.“
1 Јн 4, 8
Бог није усамљено биће коме би требао неко да би могао да воли. Он је од вечности заједница љубави. Задржи ову мисао — она ће нам већ на следећем часу бити потребна.
Подсети се: Бог Откривења — Света Тројица у Светом Писму, Света Тројица у молитви Цркве.
Вера — одговор човека
На Божје откривење човек одговара вером. Посланица Јеврејима је описује овако:
„А вера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих.“
Јевр 11, 1
Вера није ни „слепо прихватање тврдњи“, ни пуко осећање. Она је поверење у Бога, слично поверењу у човека кога волиш — и живот у складу с тим поверењем. Зато апостол Јаков упозорава:
„Тако и вера, ако нема дела, мртва је сама по себи.“
Јак 2, 17
Бога не познајемо као што се зна таблица множења, него као што се познаје личност — љубављу.
Подсети се: Вера и поверење, Вера у Старом и Новом Завету, Бог се познаје љубављу, Вера и живот, Вера која се моли.
Црква — где одговор живи
Вера није приватна ствар између мене и Бога, од које су сви други искључени. Од самог почетка хришћани веру живе заједно:
„И беху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хлеба и у молитвама.“
Дап 2, 42
„Ломљење хлеба“ је Евхаристија. Света Литургија је средиште живота Цркве, јер у њој Црква постаје оно што јесте — Тело Христово. У Цркви се Откривење и чува: у Светом Писму и Светом Предању. Предање није други „извор“ поред Писма, него живот Цркве у Духу Светом, у коме се Писмо рађа, чува и правилно тумачи.
Подсети се: Човек и заједница, Црква као литургијска заједница — моја парохија, Света Литургија — пуноћа заједнице са Богом, Хришћанин — човек Цркве, Настанак и подела Светог Писма, Канон и богонадахнутост Светог Писма, Свето Писмо — књига Цркве, Утицај Светог Писма на културу и цивилизацију, Црква — место тумачења Светог Писма и Предања, Црквено Предање и народна предања.
Крај године био је посвећен питању смисла: шта значи живети као хришћанин у свету у коме је „све дозвољено“, и шта нам показују светитељи и велики људи вере. Подсети се: Све ми је дозвољено, али ми није све на корист, Из живота светих, Знамените личности и хришћанство, Смисао (и бесмисао) живота.
Пази на три заблуде
| Тврдња | Тачно? | Зашто |
|---|---|---|
| „Света Тројица је као вода, лед и пара.“ | нетачно | Такве слике из природе воде у заблуду да је Бог једна Личност која мења „облике“. Тачно је: један Бог, три Личности, једна природа, заједница љубави. |
| „Писмо и Предање су два одвојена извора.“ | нетачно | Предање је живот Цркве у коме се Писмо рађа, чува и тумачи; Писмо је његов најдрагоценији део. |
| „Стари Завет је завршена, јеврејска књига која се хришћана не тиче.“ | нетачно | Стари Завет је Свето Писмо Цркве. Црква га чита као сведочанство о Христу. |
Пут другог разреда
Ове године пратимо Божји пут са човеком кроз Стари Завет — од стварања света до долажења Христовог.
| Целина | Шта ћемо открити |
|---|---|
| Стварање света и човека | Бог ствара слободно, из љубави, „ни из чега“; човек је створен по икони Божјој и позван на обожење; свет је створен да постане Црква. Почињемо лекцијом Стварање света. |
| Прародитељски грех | грех као промашај циља; смрт и трулежност као последица одвајања од Бога; шта о паду говоре Свети Оци и богослужење. |
| Старозаветна историја спасења | Каин и Авељ, Ноје, Вавилонска кула, Аврам, Исак, Јаков, Мојсије, Пасха — праслике Христа и Цркве. |
| Месијанска нада Старог Завета | ишчекивање Месије; Давид и Соломон; испуњење пророштава у Христу. |
| Поучне и песничке књиге; Стари Завет у животу Цркве | мудросне књиге, Псалми, Стари Завет у богослужењу. |
Кључ целог Писма
Како хришћанин да чита Стари Завет? Одговор нам даје Сам Христос. На дан Васкрсења двојица ученика ишла су у Емаус, тужни и збуњени. Васкрсли им се придружио на путу, а они Га нису препознали:
„И почевши од Мојсеја и од свију Пророка, разјасни им што је у свим Писмима о њему писано.“
Лк 24, 27
То је кључ ове године: Христос је кључ целог Писма. Стари Завет читамо као Црква, у светлости Христа, и у њему проналазимо праслике Христа и Цркве.