Увод у програм трећег разреда

Понављање: Научили смо у другом разреду

Од стварања и пада до ишчекивања Месије — Стари Завет као обећање, Христос као испуњење

Погледај икону Васкрсења — Силазак у ад. У средини је васкрсли Христос, сав у светлости. Под Његовим ногама леже разбијена врата ада, а Он чврсто држи за руке двоје старих људи и извлачи их из гробова: Адама и Еву. Око њих стоје цареви Давид и Соломон, пророци, Јован Претеча. Ако си прошле године пажљиво пратио веронауку, познајеш скоро све на овој икони. Пратили смо њену ивицу — Адама, праведнике и пророке који чекају. Ове године гледамо у средину, у Онога Кога су сви они чекали.

Ланац историје спасења

Другу годину можемо да сложимо као ланац од пет карика. Свака карика одговара на четири питања: шта се догодило, шта то говори о Богу, шта о човеку — и како упућује на Христа.

Почетак: стварање

Све почиње првим речима Библије:

„У почетку створи Бог небо и земљу.“

Пост 1, 1

Бог ствара „ни из чега“ — не из неке грађе која би постојала поред Њега, и не из нужде, него слободно и из љубави. Свет није случајан, ни зао; на крају шестог дана Бог погледа све што је створио, „и гле, добро бјеше веома“ (Пост 1, 31). Свет је створен да постане Црква — да цела творевина уђе у заједницу са својим Творцем.

Круна творевине је човек:

„И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.“

Пост 1, 27

Свети Оци разликују икону и подобије. Икона Божја је дар дат у стварању: слобода, разум, способност љубави. Подобије је циљ: да човек слободно, кроз заједницу са Богом, постане сличан Њему — да буде обожен. Човек је зато домаћин и свештеник творевине: позван да свет прими као дар и да га, са захвалношћу, узнесе Богу.

Подсети се: Стварање света, Творевина и човеково место у њој, Стварање човека по икони и подобију Божјем, Свет је створен са циљем да постане Црква, Стварање света и човека у православној иконографији.

Пад

Човек је злоупотребио слободу. Хтео је да постане „као Бог“, али без Бога. Грчка реч за грех, хамартија, значи промашај циља: стрела која не погађа мету. Прародитељски грех није пре свега „крађа плода“, него одвајање од Извора живота. А ко се одвоји од Живота, улази у смрт:

„Са знојем лица својега јешћеш хљеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.“

Пост 3, 19

Апостол Павле показује да та последица прелази на цео људски род:

„Зато као што кроз једнога човека уђе у свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, пошто сви сагрешише.“

Рим 5, 12

Пази на тачан смисао: од Адама наслеђујемо смртност и трулежност — болесну природу склону греху — а не његову личну кривицу. Нико се не рађа лично крив за туђи грех. Последице пада видимо и у односу човека према природи: у еколошкој кризи творевина страда јер њен „свештеник“ више не служи, него отима.

Подсети се: Библијска повест о прародитељском греху, Прародитељски грех као промашај циља стварања, Светоотачко тумачење прародитељског греха, Прародитељски грех у светлости богослужбених текстова, Јединство са Богом — једини начин да се превазиђе смрт.

Бог не одустаје

Шта би се догодило да Бог после пада није учинио ништа? Човек би остао заробљен у смрти. Али Бог не одустаје од човека. Он склапа завете — са Нојем, са Аврамом, са Мојсијем — даје Закон и пророке, и кроз праслике полако припрема људе за Спаситеља. Када Исак на путу ка гори пита где је јагње за жртву, Аврам одговара речима које далеко надилазе тај тренутак:

„А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.“

Пост 22, 8
Праслика (Стари Завет) Испуњење (Христос и Црква)
Нојева барка Црква, у којој се спасавамо кроз воде Крштења
жртвовање Исака Христова жртва — Отац не поштеди Сина за живот света
пасхално јагње Христос, Нова Пасха — Јагње Божје
мана у пустињи Евхаристија — Хлеб живота

Подсети се: Каин и Авељ, Ноје и барка, Црква и Вавилонска кула, Аврамов завет са Богом, Жртвовање Исака, Јаков постаје Израиљ, Откривење Бога Мојсију, Пасха, Праслике Свете Тројице, Христа и Цркве у Старом Завету.

Пророци најављују Месију

Што се историја више приближава Христу, обећања постају јаснија. Месија ће бити Помазаник и Син Давидов; родиће се у Витлејему; биће Слуга Који страда за туђе грехе (Ис 53). А пророк Исаија најављује знак:

„Зато ће вам сам Господ дати знак: ето, дјевојка ће затрудњети и родиће Сина, и надјенуће му име Емануило, …“

Ис 7, 14

Емануил значи „с нама Бог“. То име ће нам бити један од кључева већ на следећем часу.

Подсети се: Давид и Соломон, Месија — циљ старозаветних ишчекивања, Испуњење старозаветних пророштава у Исусу Христу, Мудросна књижевност, Одабрани одељци из Псалама Давидових, Старозаветни списи у богослужењу Цркве.

Последња карика

Ланац стварања, пада, завета и пророштава има празну последњу карику. На њој пише: ИСУС ХРИСТОС. Зашто баш Он затвара ланац? Зато што Он не доноси само још једно обећање — Он јесте испуњење. Оно што је Адам изгубио, у Христу се враћа; смрт коју је донео грех, Христос побеђује. Икона Силаска у ад то показује без речи: Нови Адам извлачи старога Адама из гроба.

Апостол Павле сажима цео прелаз из Старог у Нови Завет:

„А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене, који би под законом, да искупи оне који су под законом, да примимо усиновљење.“

Гал 4, 4–5

Пази на три заблуде

Тврдња Тачно? Зашто
„Од Адама смо наследили кривицу за његов грех.“ нетачно Наслеђујемо смртност и трулежност — рањену природу — а не личну кривицу. Израз „наследна кривица“ не изражава православно учење.
„Стари Завет је превазиђен.“ нетачно Стари Завет је Реч Божја коју Црква чита у светлости Христа. Праслике не обезвређују старозаветне догађаје, него показују њихову пуноћу.
„Христос је дошао пре свега да умилостиви разгневљеног Бога.“ нетачно Бог није непријатељ кога треба одобровољити. Христос долази из љубави Очеве да човека исцели, победи смрт и врати га у заједницу са Богом.

Пут трећег разреда

Ове године упознајемо Христа — Богочовека, Учитеља Царства Божјег и Нову Пасху.

Целина Шта ћемо открити
Личност Господа Исуса Христа Нови Адам, Месија и Емануил; оваплоћени Логос; истинити Бог и истинити Човек; зашто Христа можемо сликати на икони.
Христос проповеда Царство Божје почетак проповеди, Блаженства, Беседа на гори, параболе — где је Христос, ту је Царство.
Христос на путу ка Јерусалиму Преображење, Лазарево васкрсење и Цвети, Тајна вечера.
Пасха, Вазнесење и Педесетница Христос — нова Пасха; Вазнесење и Други долазак; Свети Дух Утешитељ.
Живот у Христу покајање и праштање, труд и ревност, вера и формализам.
Литургија и Свете Тајне Литургија као пројава Царства, Крштење и Миропомазање, исповест, свештенство, Анафора Светог Василија, Оче наш у Литургији.
Христос и ближњи Христос у потребитима; „Сви сте једно у Христу“.

Стари Завет је обећање, Христос је испуњење. Зато ће кључно питање ове године бити Христово. У крајевима Кесарије Филипове Он је упитао ученике шта људи мисле о Њему, а онда је питање окренуо њима:

„Рече им Исус: А ви шта велите ко сам ја?“

Мт 16, 15

Кључни појмови

Икона и подобије
Икона Божја је дар дат човеку у стварању (слобода, разум, способност љубави); подобије је циљ — уподобљавање Богу, заједница са Њим, обожење.
Прародитељски грех
Први грех Адама и Еве — одвајање од Бога и промашај циља; од њега људски род наслеђује смртност и трулежност.
Завет
Савез који Бог из љубави склапа са човеком и народом (Ноје, Аврам, Мојсије); испуњава се у Новом Завету, у Христу.
Праслика
Старозаветна личност, догађај или предмет који унапред показује Христа и Цркву (нпр. пасхално јагње, Нојева барка).
Месија
Хебр. „Помазаник“ (грч. Христос) — обећани Спаситељ кога је Израиљ ишчекивао; у Исусу Христу испуњавају се сва старозаветна обећања.

Провери шта знаш

Можеш да покушаш колико год пута желиш.

1Повежи појам са објашњењем.

2Допуни реченице.

3Прародитељски грех је пре свега…

4Цео Стари Завет води ка…

5Повежи старозаветну праслику са њеним испуњењем у Христу и Цркви.

6Тачно или нетачно?

Свако дете се рађа лично криво за Адамов грех.
Стари Завет је превазиђен, па га хришћани више не морају читати.
Христос долази пре свега да човека исцели, победи смрт и врати га у заједницу са Богом.
Праслике не обезвређују старозаветне догађаје, него показују њихову пуноћу.

7Које питање ће нас пратити кроз цео трећи разред?

За вероучитеље: ова лекција одговара часу 1 у плану за III разред средње школе.