Погледај неки стари мозаик — рецимо лик светитеља у Грачаници или Студеници. Изблиза видиш само хиљаде ситних каменчића: тамних и светлих, плавих, златних, црвених. Ниједан није исти. Шта би се десило да су сви исте боје? Не би било лика. А да сваки каменчић стоји сам за себе, у својој кутији? Опет не би било лика. Лик настаје тек кад се различити каменчићи сложе у целину. Ово је последњи час у години. Говорићемо о речима апостола Павла Галатима — „сви сте један у Христу“ — и на крају сложити „мозаик“ целог трећег разреда.
Сви сте један у Христу
Неки хришћани у Галатији тражили су да хришћани из незнабожаца прво постану Јевреји — да приме обрезање и држе Мојсијев закон — па тек онда да буду пуноправни хришћани. Апостол Павле одговара:
„Јер сте сви синови Божији вером у Христа Исуса. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човек) у Христу Исусу.“
Гал 3, 26–28
Препознајеш ли речи из средине? Црква их пева на Крштењу, док се новокрштени са кумом и свештеником креће око купеље, а уместо Трисвете песме и на Литургији великих празника:
Крштењска песма
Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте.
У Крштењу сви добијамо исто „одело“ — Христа. Да ли апостол тиме каже да више нема ни мушкараца ни жена, ни народа, ни друштвених разлика? Не. Разлике остају — Павле и даље пише као Јеврејин, Галатима као Галатима, мужевима и женама као мужевима и женама. Али разлике више не деле и не одређују вредност човека пред Богом. Нико у Цркви није „хришћанин другог реда“ због порекла, положаја или пола. Нико није искључен.
Слике јединства
Нови Завет јединство Цркве описује у неколико слика:
| Одломак | Слика | Поука |
|---|---|---|
| 1 Кор 12, 12–27 | тело и удови | различити удови, једно тело; ако страда један уд, страдају сви |
| Јн 15, 1–8 | чокот и лозе | живот тече само из Христа; одвојена лоза се суши |
| Еф 4, 3–6 | „један…“ | једно тело и један Дух, један Господ, једна вера, једно крштење, један Бог и Отац свију |
| Дап 4, 32 | једно срце и једна душа | заједница љубави која се показује и у дељењу добара |
„Јер као што је тело једно и има удове многе, а сви удови једнога тела, иако су многи, једно су тело, тако и Христос. Јер се и једним Духом сви ми крстисмо у једно тело, били Јудејци, или Јелини, или робови, или слободни; и сви смо једним Духом напојени.“
1 Кор 12, 12–13
„И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови. А ви сте тело Христово, и удови понаособ.“
1 Кор 12, 26–27
„Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод, јер без мене не можете чинити ништа.“
Јн 15, 5
„старајући се да чувате јединство Духа свезом мира: једно тело, један Дух, као што сте и позвани у једну наду звања својега; један Господ, једна вера, једно крштење, један Бог и Отац свију, који је над свима, кроза све, и у свима нама.“
Еф 4, 3–6
„А у народа који поверова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.“
Дап 4, 32
Приметио си: у 1 Кор 12 апостол понавља исто што и у Гал 3 — „Јудејци, или Јелини, или робови, или слободни“ — сви једним Духом крштени у једно тело.
Извор јединства: Света Тројица и Евхаристија
Откуда Цркви јединство? Не из истог укуса, истог језика или исте нације. Његов извор је Света Тројица. Отац, Син и Свети Дух живе од вечности у савршеној заједници љубави: три Лица, једна природа — јединство без стапања и разлике без раздвајања. Ниједна слика из овог света то не може да опише, па ни мозаик; он је слика Цркве, а не Тројице.
Христос се, пред Своје страдање, молио Оцу за Своје ученике и за све који ће поверовати:
„Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду да свет верује да си ме ти послао.“
Јн 17, 21
Црква је позвана да буде икона те заједнице — али не по природи, као Тројица, него по благодати. Пази и на једно погрешно тумачење ових речи: Христова молитва „да сви једно буду“ није позив да се различите конфесије уједине као „равноправне гране“ једне Цркве. Јединство Цркве је јединство у истој вери, истим Тајнама и једној Евхаристији. О хришћанима других заједница говоримо с љубављу и молимо се за њих, али јасно.
На Литургији се то јединство гради пред нашим очима. Пре Символа вере ђакон позива, а народ одговара:
Пред Символ вере
Ђакон: Љубимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали. Народ: Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву.
Јединство љубави и јединство вере воде ка једној Чаши:
„Јер један је хлеб, једно смо тело многи, пошто се сви од једнога хлеба причешћујемо.“
1 Кор 10, 17
Тако се круг затвара: Крштењем се „облачимо у Христа“, Евхаристијом постајемо једно Тело (сети се лекције Света Литургија — Светајна Цркве).
Шта руши јединство?
Етнофилетизам. То је уздизање народности изнад Цркве — као да постоји „национална“ Црква само за један народ, у коју други не припадају. Сабор у Цариграду осудио је етнофилетизам 1872. године. Љубав према свом народу није грех; грех је кад народ постане важнији од Христа и кад „свој“ брат у вери значи више од „туђег“. Светосавље није национализам: Свети Сава, који је издејствовао самосталност Српске Цркве, свој народ није затворио у себе, него га је увео у једну, свету, саборну и апостолску Цркву. Отуда и појам саборности: у свакој помесној Цркви, па и у нашој, присутна је пуноћа једне Цркве Христове.
Класне поделе. Још у апостолско време у Коринту су богати на Вечери Господњој јели засебно, а сиромашни остајали гладни. Апостол их пита:
„Зар немате кућа да једете и пијете? Или презирете Цркву Божију и срамотите оне који немају? Шта да вам кажем? Хоћу ли вас зато похвалити? Не похваљујем.“
1 Кор 11, 22
Искључивање и предрасуде. Не морамо ићи далеко: исмевање, изоловање, „ми и они“ — и у одељењу. Свако такво „ми и они“ вади по један каменчић из мозаика.
Шта смо научили у трећем разреду
Сложимо сада мозаик целе године. Свака лекција је по један каменчић — а лик који настаје је Христос, Који нас води кроз Царство и Тајне ка ближњима:
Погледај пут: почели смо од Личности Христове — Бога и Човека; чули смо Његову проповед о Царству; пратили смо Га на путу у Јерусалим, до Крста, Васкрсења и Педесетнице; учили смо како изгледа живот у Христу; ушли смо у Литургију и Тајне, где се Црква сабира око једне Чаше; и из Чаше смо изашли ка ближњима — гладнима, болеснима, странцима — у којима нас чека исти Христос.
Хвала Богу за ову годину, за одељење и за Цркву у којој смо сви — различити — један у Христу. Срећан и благословен распуст!