Последња година. Матура, пријемни, први посао или факултет, можда пресељење у други град — године великих одлука. Пре него што кренемо даље, застани и одговори себи искрено: шта ти је из прошлогодишње веронауке остало? Не цела лекција — само једна слика, један појам, једна реченица. Можда Христос на Тавору у светлости. Можда блудни син кога отац грли. Можда „Где је Христос, ту је Царство“. Ако се сетиш макар једног, имаш почетак нити. На овом часу ту нит повлачимо и видимо да је трећи разред био једна прича — и да се она ове године наставља.
Где је Христос, ту је Царство
Христос је Своју проповед почео једном реченицом:
„Од тада поче Исус проповедати и говорити: Покајте се, јер се приближило Царство небеско.“
Мт 4, 17
Цео трећи разред можемо прочитати као тумачење ове реченице. Царство је прва и главна тема Христове проповеди (Царство Божје — циљ Христове проповеди); покајање (метаноја, промена ума) су врата у њега (Почетак Христове проповеди); а Царство се „приближило“ зато што је дошао Цар (Где је Христос, ту је и Царство Божје).
А где се то Царство данас најпотпуније показује? Ако је Царство тамо где је Христос, а Христос је међу нама у Цркви — онда најпотпуније на Светој Литургији, где Га примамо у Телу и Крви. То је мост између прошле и ове године.
Препиши ову мапу у свеску. На крају литургијске целине (после пет лекција о возгласима Литургије) вратићеш јој се и допунити је.
Христос — Богочовек
Прошлу годину смо почели питањем Ко је Христос. Јеванђелист Јован одговара:
„И Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.“
Јн 1, 14
Вечни Логос, Син Божји, „једносуштан Оцу“ (Исус Христос — оваплоћени Логос Божји), постао је човек — није престао да буде Бог, нити је „глумио“ човека. Свети Оци су то на Халкидонском сабору (451) исказали са четири речи: у једној Личности (Ипостаси) Сина Божјег две природе, божанска и људска, сједињене су несливено, непретворено, нераздељиво и неразлучно (Христос — истинити Бог и истинити Човек).
Зашто је то важно за наше спасење, а не само за богословске књиге? Зато што се у Христу наша природа сјединила са Богом. Да није истинити Бог, не би могао да нас сједини са Богом; да није истинити човек, наша природа не би била исцељена — „што није примљено, није ни исцељено“, како учи Свети Григорије Богослов. Зато је Он Нови Адам, почетак новог човечанства, и Емануил, „с нама Бог“ (Господ Исус Христос — Нови Адам, Месија и Емануил). А пошто је невидљиви Бог постао видљив, можемо Га и сликати — на томе почива теологија иконе.
Царство — већ сада и још не
О Царству нисмо учили из дефиниција, него из Христових речи: Блаженства, Беседа на гори, Параболе о Царству Божјем. Горушичино зрно и квасац показују да Царство расте тајанствено из малог и прожима све; благо у пољу и бисер — да је вредније од свега; кукољ и мрежа — да на крају доноси суд.
Царство није политичка држава, ни земаљски рај, ни само унутрашње осећање, ни само „небо после смрти“. Оно је заједница са Светом Тројицом, која је већ сада присутна у Цркви — као стварни предокус — а још није у пуноћи: та пуноћа долази о Другом доласку.
Пут ка Пасхи
Други део године пратио је Христа на путу ка Јерусалиму:
| Лекција | Шта смо научили |
|---|---|
| Преображење | на гори (Мт 17, 1–8) ученици виде нестворену светлост — предокус Царства — пред Крст, да би разумели да је страдање добровољно |
| Лазарево васкрсење и улазак у Јерусалим | „Ја сам васкрсење и живот“; кротки Цар мира улази у Свој град |
| Тајна вечера | Цар Који служи; хлеб и вино — Његово истинско Тело и Крв; трпеза Царства почиње |
| Христос — нова Пасха | прелазак целог човечанства из смрти у живот: „смрћу смрт уништи“ |
| Вазнесење и Други долазак | Христос узноси нашу природу Оцу; доћи ће у слави — „Његовом Царству неће бити краја“ |
Свети Дух — Утешитељ
Христос је обећао ученицима „другог Утешитеља“:
„А када дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене.“
Јн 15, 26
Пажљиво прочитај: Дух исходи од Оца, а Син Га шаље Цркви. Додатак „и од Сина“ (filioque) није православно учење. На Педесетницу (Дап 2, 1–4) Дух Свети је сишао на апостоле и од расејаних људи сабрао једну Цркву — зато Га зовемо Духом заједнице (Свети Дух Утешитељ — Дух заједнице и Цар небески). Он и на Литургији чини да хлеб и вино постану Тело и Крв Христова.
Литургија и Свете Тајне
Све се стекло у последњем делу године. Христос је на Тајној вечери установио Евхаристију:
„И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива.“
Лк 22, 19–20
Литургија није представа ни „подсећање“ на ту вечеру, него стварно учешће у Телу и Крви Христовој (Света Литургија — пројава Царства небеског). Она је Светајна — око ње се окупљају све Свете Тајне (Света Литургија — Светајна Цркве): Крштење и Миропомазање уводе за Чашу, Покајање и исповест враћају к њој, Свештенство јој служи. Упознали смо и Анафору Светог Василија Великог и видели где у Литургији стоји Оче наш.
А Литургија се не завршава на вратима храма. Христа Кога примамо у Чаши срећемо и у „најмањој браћи“ („Ако једном од ових малих учинисте…“, Христов однос према потребитима); а у Њему смо сви једно (Сви сте једно у Христу). Живот у Христу смо упознали и кроз покајање и праштање, труд и ревност и опомену против формализма.
Три замке
Кад се градиво понавља, лако се врате и старе неспретне формулације. Пази на ове три:
| Погрешно | Исправно |
|---|---|
| „Христос је делом Бог, делом човек“ или „Бог Који се претворио у човека“ | Христос је једна Ипостас Логоса у две природе, потпуно Бог и потпуно човек — несливено и нераздељиво |
| „Свети Дух исходи од Оца и Сина“ | Дух исходи од Оца (Јн 15, 26); Син Га шаље Цркви |
| „Литургија је символичко сећање“ | Евхаристија је стварно Тело и Крв Христова |
Шта нас чека у четвртом разреду
Ако је Литургија пројава Царства, онда ћемо је ове године проћи корак по корак, кроз њене возгласе. А онда ћемо видети како Црква, живећи од Литургије, корача кроз историју и како хришћанин живи у савременом свету.
| Целина | Теме |
|---|---|
| Света Литургија — пројава Царства Божјег | „Благословено Царство…“; „Заблагодаримо Господу…“; „Твоје од твојих… због свега и за све“; Трпеза Господња; „У миру изиђимо…“ |
| Црква у историји | хришћанско схватање историје; гоњења и слобода хришћана; монаштво; васељенски сабори; Свети Кирило и Методије |
| Светосавље и наша духовна баштина | Светосавље; Косовски завет; светитељи нашег рода |
| Православна духовност и есхатологија | исихазам; есхатон као узрок постојања Цркве и историје |
| Хришћански етос и изазови савременог света | егоизам, биоетика, болест, морал, потрошачко друштво, Крштење и Миропомазање, вршњачко насиље, теодицеја |
| Православно предање вере | Свети Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере; поглед на пређени пут |
Прошле године смо упознали Христа и Његово Царство. Ове године учимо како се у то Царство улази — на Литургији — и како се њиме живи у историји и у свакодневици.
На почетку сваког важног посла Црква призива Духа Светога. Тако почињемо и ову годину:
Царе небески
Царе небески, Утешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш, ризницо добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.